Zašto firme i dalje imaju web stranice?

Nekad prije je bila ogromna stvar imat web stranicu. Ako si ti bio vlasnik firme i imao si stranicu 2000-ih, ti si bio veliki direktor, glavni u selu. Kako smo od toga došli do toga da je sad čudno ako je nemaš?

WordPress je dosta promijenio stvar. Garant ste čuli za njega, moguće da ste na faksu morali nešto sitno radit u njemu. Po prvi put ikad nisi morao ručno programirat da napraviš stranicu. Trebao si naučit gdje se šta nalazi i shvatit logiku programa, al kroz 2 tjedna si stvarno mogao imat nešto solidno. Prije toga si morao nać nekog programera, davat tisuće i tisuće eura i dobit nešto kroz par mjeseci.

Okej, u razdoblju od 2008. do, ajmo reć, 2015. većina firmi je napravila svoje stranice i tad je to stvarno bio taj neki trend. Tad još nije bila tako česta pojava da firme imaju profile na Facebooku ili Instagramu i pokazuju svoje radove. Svejedno, vlasnici firmi nisu htjeli sami pravit stranice, al pošto je WordPress bio popularan, postalo je milijun puta lakše radit u njemu nego programirat, i stranice su postale jeftinije.

Bili su tu i Wix i Squarespace, koji su bili još lakši za korištenje. Ako si znao uparit majicu i hlače, znao si napravit stranicu. Zato su i bili uspješni. Sve firme su stvarno trebale imat stranicu da ostanu u toku, a Wix i Squarespace su odlučili to što više olakšat.

Danas te više nitko ni ne pita imaš li stranicu. U poslovnom svijetu to je postalo otprilike očekivano kao nekad vizitke. Jednostavno se očekuje da je imaš, jer kad netko dođe u novi grad i želi otić jest, ode guglat. Onda vidi da XY grill ima dobre recenzije, a ima i stranicu. Aha, vidi, ima i meni. Aha, toliko stvari koštaju. Ma, idemo tamo.

Ja sam još oko 2016. htio naučit radit web stranice, al sam tad mislio da nema smisla i da je voz već prošao. Prestalo je bit kul imat stranicu. Ispostavilo se, evo 10 godina poslije, da čak i nakon što su izašli AI alati ljudi otvaraju nove firme i još uvijek prave stranice, jer svi samo očekuju da će ih moć pronać na Googleu.

Al bože moj, tko sam ja da se žalim.